Sa vrha police, Alex Stojanović je nežno podigao jednu knjigu, oduvao prašinu i veselo uzviknuo:
- Evo ga... El Dorado Mome Kapora... dobar roman nedavno sam ga čitao... a neke delove sam vidiš već zaboravio... izlapelo se prijatelju!
Uzimam knjigu iz Alexovih ruku i počnem da čiitam:
"Kada bi nam svaki Srbin koji živi u svetu, a računa se da ih tamo ima između dva i četiri miliona poslao samo po dolar mesečno, Srbija bi procvetala".
- Sve se uvek oko para vrti, prokomentarisao je Alex, a ja vidiš mislim da je umesto dolara Srbiji mnogo više potrebno naše iskustvo i radne navike koje smo u tuđini stekli... nego da te nešto pitam... o kakvoj to zoni sumraka govoriš sve ovo vreme?
- Čudna sam Vam ja zverka gospodine Stojanoviću, nasmejao sam se kiselo... gde se Krstići pojave tu trava ne raste. Sve je počelo davno... tamo negde... sredinom onih ludih devedesetih...
U jednom dahu prisećam se neveselih uspomena... U Ameriku prvi put stižem početkom 1994. odmah pošto sam na svojoj koži osetio Miloševićeve finansijsko-političke ekperimenate "sa živi ljudi"... baš kao i čari daleko čuvene inflacije od nekoliko miliona procenata... Velika promena, kućim kuću u tuđini... nije lako... "svaki početak je težak" kažu, "Amerika obećana zemlja... bla, bla" dodaju. Teško mi je... nisam navikao da radim kao kasirka, noćni čuvar... iz zavičaja stiže aber: "Nema više inflacije... Avramovićev dinar jak k'o grad Smederevo!" Prebrzo sam zaboravio inflacije, mobilizacije, bankarsko-hohštaplerske marifetluke kao i sva ostala iznenađenja i izume srpskog “usrećitelja”... mojim povratkom u Srbiju završila se i monetarna bajka "super deke"... Godine prolaze, nastavljaju se muke tantalove... a na kraju i bombe... Ponovo preko bare - možda mi se ovoga puta posreći? Još ni kofere nisam raspakovao a neki drugi avioni bučno su aterirali po simbolima američke moći... tog 11. septembra prijatelj Pera... onako polušaljivo a opet, čini mi se iskreno... poručio mi je sledće "E moj Krstiću, tebi bi svaki Amer trebalo da pokloni po jedan dolar da se iseliš brate odavde za sva vremena... ali pazi, nemoj slučajno da se vraćaš u Srbiju... pa baksuz si rođače šta da ti kažem... a sa 300 miliona mogao bi fino da se snađeš i... na Kosovu!"
- Pa ti si baš dobro profitirao... mislim zaradio si mnogo više od Srbije, našali se Alex, ili je to možda Peri više stalo do tebe nego Kaporu do Srbije?
Nastavljam da čitam: "Znam ja njih dolar im je velik ko kuća. Traži mu šta god hoćeš - daće ti! Jedi mu koliko oćeš iz frižidera, popij mu sve vino iz podruma, prevrni mu ženu; i rođene krvi će ti dati, ako treba, samo mu ne traži dolar!"
- Ne znam, prijatelju, uzdahnu duboko moj sagovornik, kada odem u Srbiju meni definitivno ništa nije jasno. Svi lepo obučeni, doterani, namirisani. U po bela (radnog) dana sve kafane pune... onda tako redom, četvrtak za sredom... u kafićima, po splavovima sve neki lep i mlad svet veselo se zabavlja... kada svane više je doteranih Srba koji se vraćaju iz provoda nego onih koji na posao kreću. Odseo sam kod šuraka... pitam njegovog zeta... trideset pet sprcao u petu: "Gde radiš mladiću?" Nezaposlen je kaže... nema posla u struci. "A šta si završio?" "Gimnaziju" odgovara k'o iz topa... nego kada si ti Krstiću poslednji put bio na godišnjem odmoru?
- Pre dva meseca, odgovaram stidljivo, poslednji... a boga mi i prvi od kada sam nanovo prihajao u Ameriku... devet godina brajko moj!
- A dolar ti velik ko kuća a?
- Ma kod mene je sve veliko... nego da Vam za kraj pročitam i ovo: "Ima još jedna stvar kojom bi se sigurno obogatili kada bi je izvozili toliko toga imamo!" "Šta je to?" "INAT! ... Ukratko, ta reč je u samoj suštini našeg bića; zbog nje smo dizali bune i pobune, ratovali više od ostalih naroda, zbog inata smo se svađali s drugima, a najčešće, sa samima sobom."
- "Ajmo na piće Krstiću.
- Neću Stojanoviću... iz inata... eto!
KRAJ
At 13. septembar 2008 9:40:11, gamet
Ja kad hocu da nesto procitam o Srbiji i Srbima, ja citam Dekija. Valjda zato sto on, sa ove njegove udaljenosti, mnogo bolje primecuje kakvi smo i sta nam se desava.
A, kako rece Biba, izinati se i dodji, naci cemo i te bombe, ako treba...
Nego, kada si ti Krstiću poslednji put bio na godišnjem odmoru? ;)))))
At 13. septembar 2008 9:42:57, Lanna
9 godina?! Tesko je to. Taj El Dorado.. I taj inat.
Kume, kol'ko jos da cekam da te vodim na obecani cevapi? Sam' reci. Ima da cekam iz inata. :)))
At 13. septembar 2008 14:00:14, trej
ne volim Kapora... Tip je tezak seronja u stvarnom zivotu. O njegovim knjizevnim podvizima nemam shta da kazem poshto sam samo jednu njegovu knjigu prochitao i to na silu.
At 13. septembar 2008 16:06:38, raban
...toliko se toga moglo reći u komentaru i opet bi se svelo na isto: prepisujem Gamet!!... eto... :-) ...
At 13. septembar 2008 16:42:01, anagram
A ja prepisujem tvoju drugu (ili prvu) priju. :))) Samo bih proširila tu Šumadiju sve do Beograda. :)))
At 13. septembar 2008 23:30:28, jesen_u_meni
"Ajmo na piće Krstiću, ali u Kragujevac... i bez inata!!!
At 14. septembar 2008 9:07:55, lagonda
E sad mi je bas laknulo! Mislio sam da sam samo ja potrc'o k'o june pred rudu onda kad je to bilo, pa udario glavom o zid, pa onda avioni, kamioni, itd.
Nisam siguran vise koji 'lebac kol'ko kora ima, tu sam di sam. A, na odmoru sam zadnji put bio pre dve godine... smrc...
At 14. septembar 2008 19:32:07, dkrstic
Dobronamerno mi je skrenuta pažnja:))) da nije lepo što ne odgovaram na komentare... te da se to može protumačiti na različite načine. Slažem se... ali iskreno ne stižem a opet ne bih voleo da pišem nešto onako... reda radi. Trudim se da se svaki slobodan trenutak iskoristim produktivno pa se između pisanja i komentarisanja uvek opredelim za ovo prvo. Ne ljutite se dragi moji moji blogeri... ja sam mnogo fini momak:)) sa malo slobodnog vremena:))
PS: Slično iskustvo imao sam sa "facebook-om" stizali su prijateljski pozivi a ja ništa... juče sam konačno seo sklopio brijna prijateljstva:))
At 14. septembar 2008 19:46:44, anagram
E jeste... meni je sinoć stigla neka potvrda o tvom prijateljstvu. sa FB. Ko da ja ne znam ko mi je budući prijatelj. :)))) A na taj FB ni ne stižem, ali na ovom MB-u se nekako držim. :)))
Mene više brine taj tvoj manjak slobodnog vremena od svih MB i FB zajedno. :)
At 15. septembar 2008 0:09:29, ShArGaRePiCa
Netjoo komentawe, a netjoo ni dolawe... al' "chashitzoo wazgoofowa" na ofim pwoctowima bih wado konzoomiwala... Miclim, biJo bi wed da dojdesh... fidish koliko nac te cheka. Bolje ti da dojdesh famo, no mi fako chopowatifno da banemo tamo :o)
At 29. septembar 2008 2:15:38, dkrstic
Dobra noć! A vi... kako 'te?
Samo da vas pozdravim i pošaljem malo pustinjske vrućine i blogerske topline... bar dok ne počnu sa grejanjem:))
At 29. septembar 2008 2:26:00, rdr
Jebote, kolega, mi se ovde smrzavamo, a ti nam udaraš čežnju... Nije to lepo, bre... Nikako...
Hajde iz inata kreni velikim avionom u svoju veliku Šumadiju, sa tim velikim...... dolarom ;))) Ne brini za bombe, spremićemo ti nekoliko... mislim, sex-bombi, da razbijemo maler ;)))