Volim biblioteku. Nekako se uvek nanovo obradujem tom prepoznatljivom mirisu starih knjiga. Dragi su mi dokoni posetioci i nehajno razgolićene službenice koje se uprkos klima uređaju nervozno hlade najnovijim Literarnim almanahom u izdanju arizonske književne zadruge. Promaja nestašno leluja svilenu bluzu moje bibliotekarke a boga mi i ono ispod nje... Učtivo klimnem glavom, progutam knedlu a onda žurnim korakom pohitam prema mojoj maloj, nedavno otkrivenoj književnoj oazi. U sred Arizone pa još u Americi... sa polica me uobraženo posmatra šampionska ekipa u sastavu: Andrić, Pavić, Ćosić, Pekić, Krleža, Kiš, Kapor, Crnjanski, Kovačević, Selimović, Nušić.
Stotinak naslova ispod velike table s natpisom "Jugoslovenska književnost". Izgleda mi da one oznojene & napupele službenice ovde baš dugo nisu navraćale. Nežno milujem knjige osećajući pritom neko čudno uzbuđenje... i poštovanje!
- Koliko se ja u ratove i svekoliku ljudsku glupost razumem, jugoslovenska književnost već odavno ne postoji zar ne? obrati mi se nepoznati muškarac na engleskom, samo se pitam čiji su to sada pisci? Za koju li književnu reprezentaciju danas igraju?
Osmotrim ga pažljivo, stariji gospodin sedamdesetih godina... duga, seda kosa... uredno začešljana... laneno odelo... prilično je elegantan za jednog Amera. Pošto sam žurio da odaberem neke posve drugačije umetničke sadržaje, zbunjeno slegnem ramenima a sve u želji da izbegnem neku preterano opširnu i visokoumnu diskusiju.
- Izvinite, da možda ne govorite srpski? upita učtivo.
- Razumem vas ja gospodine na svim jezicima i u svekolikim varijantama i verzijama... ali verujte mi, prilično žurim!
- Znam... idete tamo gde su multimedijalna izdanja... niko više ne čita... knjige se danas gledaju, slušaju...
Iskreno, nisam baš veliki ljubitelj slučajnih, nazovi prijateljstva a posebno kada je reč o totalnim neznancima. Toliko je poznanika, prijatelja, rođaka koje ne stižem da vidim... U tom trenutku međutim, iznenada sam pogledao prema dekici... iz njegovih očiju zračila je iskrena i nepomućena dobrota... a setan pogled odisao je nekom prigušenom tugom.
- Obično ne prepadam ljude po bibliotekama, rekao je kroz smeh, a nisam ni nastran... mada sam nedavno nabasao na neke pedere... ma tamo levo... u sekciji "Albanska literatura između dva rata"... kako zašto? Pa tu niko ne navraća! Priča se da je jedan beskućnik nedelju dana spavao ispod sabranih dela Ismaila Kadarea... tek onda je neko iz "SF sekcije" osetio neprijatan miris... i tako... umesto vanzemaljca pronađose klošara... Ja sam Aleksandar Stojanovic, predstavio se.
Rodio se u Americi ali evo već decenijama čini sve kako bi održao vezu sa jezikom svojih predaka... pročitao je gotovo sve knjige na srpskom jeziku koje je ovde pronašao. Nekada je bio aktivan u crkvi a onda se izjasnio protiv rata i nasilja u nekadašnjoj SFRJ: "Lako je junačiti se iz Amerike" poručio je svojim sunarodnicima, "ako ste zaista tolike patriote a vi blago meni stavite dolare u džep pa pravac Bosna... tamo će vam dati i pušku i uniformu... ništa ne brinite!" Brže bolje su ga proglasili izdajnikom... od tog vremena ni crkvu ne pohodi. Udovac je poslednjih desteak godina... dece nikada nije imao... živi sam.
- Došao sam da potražim jednu knjigu, reče, možda mi vi možete pomoći?
Nastaviće se...
At 30. avgust 2008 22:28:02, anagram
Prijatelju, baš ti je lepo ovo blog razbuđivanje. :) Na početku mangupsko, posle melanholično i završava se taman gde treba da svi jedva čekamo nastavak.
At 31. avgust 2008 0:25:56, rdr
Davno rekoh ja da u dijaspori ima više pameti nego, ovde, u jednoj zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu, bre...
At 31. avgust 2008 0:30:57, raban
...eh, štaću, bata Rale me pretekao... mogu samo da se složim...
...bata Krle, post je baš osveženje, posle duže vremena... :-)) ... i ja čekam nastavak...
At 31. avgust 2008 1:01:07, dkrstic
@PRIJATELJI bas mi je nesto prijala ova pauza ali sam se i uzeleo mojih blogera... a nastavak... pa kao ona vremenska prognoza u Bugarskoj "deneska bese ubavo vreme a utre ke vidime pa ke vi kazeme":))
At 31. avgust 2008 6:30:22, zli_podstanar (Neregistrovan)
zanimljivo mi je bilo kad sam u ovdasnjoj biblioteci otkrio da su sve knjige stampane cirilicom srpska, a sve latinicne hrvatska literatura... Tako je Kapor postao Hrvat, a Krleza Srbin... Kanadjani nemaju suvise vremena da se jebu sa nama budalama, ja sam im zahvalan i za to malo.
At 31. avgust 2008 8:13:29, arrow3
A da se ti ipak pripaziš? :) Skoro si pisao da ima više gejeva nego strejtova ;)
On me pita šta sam čit'O? :D
P.S. Tjeekam kontinJu :)
At 1. septembar 2008 20:59:36, Mungos
Sav sam u nekim digresijama. Pričao mi preksinoć drugar o nedavnoj, službenoj poseti Kongresnoj biblioteci. Fascinantno i najstrožije moguće. Ipak je meni moja draža. U njoj se stvarno oseća miris knjiga.
Volim tvoje tekstove u nastavcima. I kvalitet i kvantitet. :))
At 2. septembar 2008 9:54:24, Gost kod grofice na veceri
Je s' razmišljav'o da umesto "DE Krstitj" uzmeš nešta kano "VON Krtich"? A?
Cekam nastavak.
P.S. Kume, mora da je bas jaka promaja kad sve to skupa leluja.:)))