Puno radim, malo mislim i lepo se nosim. Po hitnom postupku i bez odlaganja, sprovodim sveopštu mentalnu dekontaminaciju. Na znam da li ste primetili ali zavladala je neka čudna, predapokalitična atmosfera. Kako sada stvari stoje (a javili su i na televiziji) propast sveta vam ne gine... jedino je ostalo neizvesno hoće li nam doakati onaj (d'izvinete) akselerator ili ćemo svi kolektivno krepati od gladi. Mediji, po navici, ubijaju polako ali jebitačno... a ja sve onako čedno, smerno & nevino tvrdim pazar... k'o seoska mlada.

Rutinski počinjem svakodnevni internet veleslalom. Najpre obiđem New York Times, pa brzo eskiviram B92, onda se provučem ispod CNN-a, preskočimm Blic, isplazim se Guardianu... Jedina bezbedna destinacija nalazi se na adresi - imeem.com. Nehajno kliknem preko podvučenog imena omiljenog mi kompozitora... kad tamo umesto Zbignjeva Presnera naletim na nekrofilne novinarske perverzije u Kuriru te prilično uspele pokušaje žunalističke masturbacije u Press-u ... Nema spasa od užasa... Plašljivo prelistavam neke druge novine... Strepnja sve više potiskuje slutnju dok nada polako nestaje... Stidljivo postavljam pitanje - da li su propale baš sve banke? Koristi li se još uvek novac ili smo se vratili na robnu razmenu... budi se još veća strast za informacijama a "ludilo snagom okenana plavi moju dušu i nagriza um"... đavo mi ne da mira a sećanja naviru tako bezdušno baš kao i nevesele slike iz proslosti.

Once upon a time... tamo negde... sredinom devedesetih, nezavisni mediji stidljivo su objavili intervju sa mladim i u to vreme potpuno anonimnim ekonomskim stručnjakom koji je plenio izuzetnom elokvencijom i fantastičnim poznavanjem materije. Mlađan Dinkić ubrzo je stekao ogromnu popularnost među opzicionarima a njegova knjiga "Ekonomija destrukcije" postala je bestseler. Trinaest godina kasnije, Dinkić je po ko zna koji put ministar (nečega) a kolege koje se ne slažu sa njegovim visokoučenim mišljenjem teško se probijaju do vodećih medija u Srbiji. Ma nije red da tamo neki Kurta i Murta prave neprincipijelnu koaliciju sa Jankom i Markom a sve u cilju kritičkog i nadasve zlonamernog preispitivanja Dinkićevog lika i dela... pa nismo se za to borili majku mu! Neki su izgleda potpuno izgubili kompas i besramno tvrde kako je tvorac "ekonomije destrukcije" polako otpočeo "destrukciju ekonomije"... a on mučenik ni šoljice za kafu nema!

Ako ćemo pošteno nije Mlađa jedini ekonimista kome ovih dana ne cveta zumbul a boga ni karanfil. Njegove kolege širom sveta nemoćno šire ruke a sve uz očajnički krik "mila majko... šalji me na vodu... pardon... htedoh reći... šta nas ovo snađe?" Evo, na primer ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugmen. Otvorio čovek dušu pa neočekivano & nadasve iskreno postavio logično pitanje - da li je pošteno da jedan Amerikanac baš 2008. godine dobije ovo prestižno priznanje? "Moj istraživački rad" pravda se Krugmen, "neosporno je značajan za razvoj savremene ekonomije. Postigao sam puno... ali na žalost, promaklo mi je ono glavno - prevideo sam nadolazeći kolaps američke privrede... radio sam godinama i pao na najvažnijem ispitu!"

Nije lako biti pametan a još teže vidovit. Šugavo neko vreme za sve nas a posebno za jadne ekonomiste. "Otkrio si Ameriku" kažete vi, "a kome je danas pa lako?" nastavljate, "postoji li uopšte unosna profesija pod ovom nakrivljenom kapom nebeskom?" poentirate.

Dok sam menjao gumicu na slavini čujem da su za direktora vodovoda u nekom mestu na jugu Srbije izabrali lokalnog vodoinstalatera. Bune se ovi liberalni kritičari - nema fakultet kažu! Ti strani plaćenici (& domaći izdajnici:) stalno nešto zvocaju... a evo i u Americi narod poludeo za jednim vodoinstalaterom (Joe the Plumber - tepaju mu).

"O čemu mlati ovaj Krstić?" pitaju se oni iz prethodnog pasusa. Džo je u stvari jedan glavonja iz Ohaja koji je poručio Obami da to sa povećanjem poreza neće proći i da stvarno nema smisla da zajebava zanatlije svih boja i religijskih uvrerenja. Mekejnu se ovo mnogo dopalo pa je od Džoa napravio medijsku zvezdu. Priča se da trenutno najpopularniji Amerikanac ozbiljno razmišlja da vodoinstalaterski zanat zameni profesionalnim političkim angažmanom! Znači vodoinstalater iz Ohaja može u političare a "kolega mu sa jug od Srbiju" nema odgovarajucih kvalifikacija ni za direktora!?!

Gumicu sam uspešno zamenio. Zavrnem slavinu... dobro... i dalje kaplje ali manje nego ranije. Dok sam se divio plodovima svog vodoinstalaterskog umeća zazvonio je telefon ("a ja ne volim telefon!").

- Šumadinac kak si ti... vragec jedan... tetak ti strinu jebal, prepoznao sam Josipov glas.

- Iskrena sućut glede kolopleta tragičnih događanja u prijestoničkoj udruzi hrvatskoga žurnalističkoga sustava, uzvraćam polušaljivo.

- Opet ste nas vi Srbi zajebali... sad' nam i mafijaše fakat izvozite. Nego.. htel sam te nekaj pitat!

- Kaži brate Josipe!

- Našel sam si lijepu kuću... jako jeftino... pola milijuna... kaj misliš hoće li cijena još padat...

- Mislim da hoće, odgovaram kiselo, e moj prijatelju... mene si našao da pitaš za savet... da sam neki vajni finansijski stručnjak i sam bih imao pola miliona kao ti... a ne ovako... ne stvarno... moraću pod hitno da se prekvalifikujem.

- A kaj si misliš djelat?

- Pipe si bum popravljal... kao Joe the Plumber!