Čekaj bre Nebojša, ne mogu te stignem sinko. Lako je vama šiljokuranima... ma tebi bre ni taj bajs nije težak.
Ma dobro, znam, tek si poč'o... a ja ga k'o mečku nosam već tri'es godina. Ma jok... nemo pogrešno da me s'vatiš, volim što si rešio da naslediš deda Šojku... puno sam ja od njega naučio. Kad' sam bio u tvoje godine pokaz'o mi je kako se svira, kako se bakšiš kamči, kako se devojke pudu i privatvaju... a i posle onu moju muku jedini me on i gazda Radosav prvatiše 'nako ko rod rođeni... a to se ne zaboravlja. Tužan život je im'o tvoj čika Firga al' da ga 'ebem nije moglo drukčije bre!
Pitaš me kad' sam poč'o da sviram... pa im'o sam petn'es' godine. Ovi moji bizgovi krenuli da kradu, onako malo po bakalnice. Kaže mene otac: "Firga, dolazi 'vamo 'bem te u usta... slušaj, nas cigani bije glas da smo lopuže, lažovi da nemamo karakter. Ti sinko možeš da budeš ništak a mož' od tebe i čovek d'ispadne. Ni mene nije lako da radim u fabriku... al' jebi ga... saves' mi čista a san miran!" Tatin brat, čika Mika bio muzikant i jedan dan donese on ovu mečku, kaže "Firga eve ti ovaj bajs... pare ima namlatiš a uz njega će i kurvar da postaneš!" Odvede me isti dan, baš ovako ko ja tebe, kod tvog deda Šojku... i tako sam poč'o znaš. Svirali smo po svadbe, po vašari a najviše kod gazda Radosava... i tako mic po mic, posle nekol'ko meseci ja počnem da donosim kući mlogo više pare od mog tatu što po ceo dan crnčio u fabriku... Lepo se obučem, onako uvek u čisto... pustio brkovi... ma momak ko puce!
I tako u jednu subotu kaže mene čika Šojka: "Firga sutra sviramo svadbu kod najbogatijeg ciganina u naš kraj. Bata Gorogan udaje onu stariju unuku Milku, e sad me slušaj dobro mandžuko ciganska... Gorogan ima i mlađu unuku Ljubicu... ja ću ve upoznam a ti ima da je skuvaš, da je zbariš... da je ispečeš... ma radi šta znaš jebe mi se bre... 'oću da padne za narod... jesi me čuo?"
Mlogo sam poštovo tvog pokojnog dedu, bog da mu dušu prosti... pre bi jezik pojeo nego da mu reknem neću. Samo da ti kažem Nebojša, nisam ti ja još ništa znao oko devojke... sluš'o sam ovi matorci kako se fale... kako se ono meće u ono... ma znam ja sve iz priču... al' nikad nisam prob'o. Ne budem mutavko nego se požalim čika Šojki da još nisam koristio onu stvar kako bog rek'o. Udari se Šojka po čelo... i odma' me pošalje kod Rosu Kurolomku... uđem kod nju onako stidljivo... i posle pet minuta skinula mi Rosa mrak... i s oči i sa sve!
U nedelju, svadba. Sviramo mi onako sve u šesnes'... u neko doba čika Šojka dovede Ljubicu... zacrvenelo joj se ono garavo lice a ja kao mangup... ne jebavam... računam sad sam muškarac. Odužio se moravac a meni tvoj deda na uvo šane: "Sa'će pravimo pauzu a ti ima d'otidneš i da povališ Ljubicu... Ne zanima me, radi šta znaš i umeš al' se bez trofej ne vraćaj... Juče si umočio pitona a ako ne slušaš, danas će bez njega d'ostaneš... a sad' na pos'o lenčugo jedna!"
Mlogo toga sam sinko u životu izgubio al' sam onu stvar sačuv'o. Oplaim ja tu noć Ljubicu a posle mesec dana... svirali smo na moju svadbu. Tek kasnije sam sazn'o da je Bata Gorogan u mladosti grdno zajeb'o čika Šojku pa sam ja naplatio dug... Pošto sam mu upropastio unuku, Bata nije iš'o kod mog oca... nego je sa Šojku moju ženidbu ugovorio.
Prođe svadba. Ljubica i ja počesmo novi život i to u njenu kuću. Veliko, lepo... jedem kol'ko oću a jebem kad mi se prohte! Danju spavam, uveče sviram a noću se mazim s moju Ljubicu. Teralo to tako jedno pet-šest meseci, kad nas jedan dan Šojka pozove na raport: "Slušajte ovamo ništaci. Iskrsla dobra tezga u Makedoniju. Treba d'ostanemo mesec dana... velike će pare da zaradimo."
Bolje da sam vrat polomio nego što sam na taj put poš'o. Od taj dan moj se život skroz oken'o naopačke, k'o da sam đavola za rogovi povuk'o! Svira' smo po razne kafane u celu Makedoniju, pare k'o šaše, Makedonke dobrodušne ne znaju da kažu neću, pili smo mastiku, jeli tavče gravče...
Veratismo se kući a ja vidim moja Ljubica nešto onako... drukčija bre! Voli ona mene al' ne k'o pre... d'izvineš, i za onu stvar moram da je molim k'o da joj je od zlato. Ne znam šta se dešava a nikog ne smem da pitam. Počela moja žena i kod njenog deda Batu sve česće da odlazi... a tamo sve moj do mojega... Uš'o Gorogan u onu Slobinu partiju pa sad okupio kalankuriju. 'Bem ti život i državu kad cigani vodu politiku. Beše tam' i onaj Boža Pican sa kolmovanu kosu. Ukrutio se s onu veliku glavu ko da je Cecu za sisu uvatio.Pokušam da nastavim onako po starom... al' ne ide... uveče sam i dalje svir'o, noću ništa... a po danu se izdeo' od sekiraciju... ću svisnem od muku bre!
Ti' dana, bila neka svadba, ženio se jedan glavonja iz opštinu. Pogodili mi tri dana svirku a ovi političari nam i hotelske sobe rezervisaše... ko dinastija ćemane ti 'ebem. Kažem ja na moju Ljubicu da će tamo i da spavamo a ona samo onako klima s glavu... zabole je čavka šta ja pričam. Lepo je počelo veselje, bakšiš kaplje k'o kiša na Svetog Iliju... kad u neko doba polude stari svat, poče kumu za dupe da privata... onda skoči kum, onaj Sredoje iz SUP... posle priskoče i milicajci (steram im ga majci) s jednu i ovi opštinari s drugu stranu... Tamburaše se moj Nebojša k'o da su bože me oprosti demonstracije... Vidimo mi može na pravdu boga i glava da se izgubi... spakujemo instumenti pa džada...
Stigosmo kući negde pred zoru. Uđem i kuću a svetlo upaljeno. Čujem ja moja Ljubica se kikoće nešto... k'o da ju pripalo milo. Otvorim vrata od našu sobu... uf, krv ti jebem kad tad' umro nisam... eve i sad' se tresem ko dreš... Vidim neki sivonja mi zajašio ženu... drnda li drnda... Pao mi mrak na oči pa ni ne vidim ko je... Tol'ko se bre zaneli da me i ne videše sve dok nisu završili pos'o. Ne znam ko se više prep'o... da l' oni da l' ja... Razmišljam da l' d'ubijem nju, da l' mene, da l' njega? Izvadim nož iz jaknu... izjurim napolje... i počnem da trčim al' mi ne ide... onda ukapiram s ovu ludu glavu da ni bajs s leđa nisam skin'o...
Gledam a ništa ne vidim, plačem al' bez suze... trčim a noge k'o od olovo! Osetim nešto k'o udarac pa se malo priberem... ispred mene vide jednog čiču sa cegerom... viče: "Jebem li ti mamicu onu cigansku. Gledaj kuda ideš dzukelo jedna neotesana... ma pametan je bre bio onaj Hitler... sve je trebao da vas pobije, mater vam štrokavu i bezobraznu u mozak jebem!"
Da ti kažem sine, mene je majka umrela kad' sam bio dete, to što sam ciganin da ga 'ebem nit je moja zasluga al' bre ni krivica... nešto se mislim... ma ja sam u taj trenutak gled'o u čiču a u moje oči sam vid'o Ljubicu i onog ništaka Božu.... Odatle ne pamtim baš sve mlogo jasno... znam da sam nožem krenuo na onog matorog s ceger... pamtim i da sam bio sav krvav... Kada sam malo doš'o sebe svatim da sam ga ubio. "Šta uradi crni Firga!" urlikao sam... Rano jutro nigde živa duša... razmišljam šta da radim. Zapalim cigaru... gledam u onog mučenika žao mi ga... al' kasno.
Odem da se prijavim u miliciju a tam' sve prazno. "Ma pobili se na nekoj svadbi... branili šefovu ženu... a ti isek'o čiču onako malo na rezance... eh bas si hrabar. Jebem ti sunce žarko zbog tebe ću da se zajebavam celo jutro po terenu a taman sam planir'o da skoknem na škembiće!"
Osudili su me na petn'es' godine robije a na presudu je pisalo zbog "ubistva na podmukao i svirep način iz niskih pobuda".
Nebojša sine, da ti kaže tvoj čika Firga... možeš da se zezaš da uživaš u mlados' al nikad nemo' da dozvoliš sebe da zaglaviš u ćorku. Nisam još bio u pakao al' mi teško da poverujem da je gore neg' u buvaru. Stražari biju a zatvorenici da izvineš sam' merkaju kako da te naguzu. Al' znaš kako je, čovek ti je čudno goveče, na sve se bre navikne ! Ej, da ne zaboravim ovo da ti reknem... posle neko vreme dođe stražar i kaže: "Firga imaš posetu i prenoćište... došla ti žena!" Ja mislim zajebava me džukela... izađem u onu sobu za posete a tamo stvarno Ljubica. Kaže došla je da se izvini i da me pita da potpišem one 'artije za razvod... a ako pristanem 'tela bi d'ostane da prenoći i da se poslednji put onako dobro ispalapucamo!
Nebojša brate slatki, kad' si ćorku jebao bi sinko i onog Mesića u bradu... ma bre samo na onu stvar misliš... a sad' mi je nudu ovako na tacnu... Zaboraviš na ponos i na ono što je bilo i što će sutra da bude... I tako sam pre dva'es godine poslednji put izmilovo s moju Ljubicu... neće brojimo al' boga mi beše nekol'ko puta!
Nisam ja znao da i u zatvor mora se radi... svaki dan idosmo u njivu da kopamo. Jebem ti budak i ko ga izmisli... U zatvor, dani ti prolazu sporo al' godine nekako brzo... nemo' me pitaš kako... al' tako je! Robijao sam ete već petu godinu, vraćali se mi s kopanje a na auto-put vidimo veliki sudar... jedan besan auto gori ki licna. Pristane autobus a stražar pita ko će pomogne pa da ga ovaj odveže... mene proradi nešto iznutra i onaj greh što nikad ne mogu d'iskajem i sebe d'oprostim... Skide mi pandur lisice i ja pravo u onaj plamen... ako me pitaš šta se desilo u tu vatru ne znam da ti kažem... sećam se da sam iz kola izvuko dete... tri-četri godine tako nešto... još uvek je plakalo kada su ga uzimali iz moje naručje... i baš u taj momenat auto eksplodira. Posle me slikaše za novine, dolazio i RTS... Ma nisam bre ni sanjao da je taj mali bio sin od nekog glavonju iz Vladu. Prvo mi davali cigare zabadava a posle nekolko meseci, pozove mene upravnik zatvora i kaže: "Drug Stanimirović ti je puno zahvalan što si mu spaso sina. Ti si Firga dobar čovek i primeran zatvorenik... čini mi se da si naučio si lekciju. Razmišljali smo da te pustimo na uslovnu slobodu... ali o ovome ne smaeš nikada i nikome da zucneš jednu jedinu reč. Jel ti jasno?" Nisam mog'o da verujem s moje uši... sloboda rode!
Od tad' živim ete ovako... malo kafana, poneka svadba. Zezam se s ovi moji kulovi iz orkestar. Nisam se ženio... nisam mog'o pošteno da ti kažem. A Ljubica? Za nju me pitaš... tužna je to priča moj Nebojša... Udala se posle za Božu Picana, rodila mu sina... a posle odoše u Nemačku na rad. Pre nego sto otidoše u pečalbu, priča se da su sina ostavili deda Bati na čuvanje a ovaj ga posle brže bolje dao nekim rođacima što nemaju decu... Nije se usrećila moja Ljubica... baš kao ni ja. Nego 'ajde Nebojša da te čujem kako sviraš... tako leva ruka 'vata kobilicu i vrat... a s desnu miluješ zice... taaako k'o devojkinu kosu! Muzika ti bre iz mudanca izlazi... oca ti mangupskog... Ma fonetika je čudo!
Nebojša se uozbilji i oštro uzvrati: "Ne kaže se fonetika Firga, nego genetika... I da znaš da znam... nema potrebe da me lažeš. Ispričao meni deda Šojka sve na samrtnu postelju... Njemu je Bata Gorogan dao unuka zato što su znali da je tvoj. Napravio si me Firga onu noć u zatvor... Boža Pican je bio jalovak... Nego Firga, ti mora d’imaš neke pare? Ajd d’odemo u Nemačku da vidimo Ljubicu. Oću d’upoznam majku bre!
