PUBERTET ROCK
pon - 29.10.2007
Nekada davno, u setnom i nostalgičnom raspoleženju... prisećajući se mladosti svoje, između ostalog napisah i sledeće:

"... sa ponosom sebe smatram idejnim tvorcem “VIS Jupiter” koji smo osnovali u mojoj garaži i koji je stoički odolevao surovim zakonitostima svetskog rock’ n ’roll-a čitava... tri dana. Niko od članova nije znao da svira (pa zar je to najvažnije?) ali je iza nas ostala “nedokomponovana” jedna numera za koju je stihove i muziku, sa neviđenim žarom ispisivala moja trinaestogodišnja mladost. Danas mi je jedino žao bubnjeva koje smo dva dana uporno pravili od najlona i kantica za mast... a imali su tako dobar zvuk!"

Preturajući po starim papirima pronašao sam nedovršeni rukopis ovog muzičkog remek-dela...


 Photo Sharing and Video Hosting at Photobucket
 
posted by dkrstic at 29. oktobar 2007 16:26:00 | Permalink 120 comments
BAŠ JE ZGODAN... ŠTA MU FALI :)
pet - 26.10.2007
Proradio šumadijski lobi pa se i De Krstić malo presvukao i to onako... po svom ukusu. Zahvaljujući mojoj dragoj, blog prijateljici Bibi pred vama je novi template... Ne znam šta da vam kažem ali meni se mnogo sviđa!

Puno radim ovih dana, ne stižem da pišem a boga mi ni da čitam. Nedostaju mi blogeri, jedva da pronađem vreme i novine da prelistam. Možda su mi se baš zbog toga, vesti koje slede učinile prilično zanimljivim. Uživajte u vikendu!


Get this widget |Track details |eSnips Social DNA

Ugledni američki dnevnik „Vašington post” objavio je recept za pravljenje ajvara, koji je opisan kao „začinjen i upržen namaz sa paprikom i patlidžanom” (Spicy Grilled Pepper and Eggplant Spread). Pozivajući se na recept izvesne srpske porodice Mitrić, list navodi da ajvar spada u istočnoevropsku kuhinju i da je prilog koji se da „lako napraviti, a ima bezbroj mogućih primena” u jelovniku.

***

Većina naroda u 52 zemlje sveta gde je Galup u saradnji sa Evropskom unijom obavio istraživanje ne podnosi Amerikance, iako su oni po toj anketi narod koji je najviše kritičan prema sebi, prenose danas iz ankete češki mediji. Rusi su bez premca narod prema kome najviše antipatija gaje kosovski Albanci, Česi, Poljaci i Filipinci, a Rusi su zauzeli prvo mesto među narodima koji o sebi imaju pozitivno mišljenje, dok izazivaju bojazni drugih.

***

Proizvođač plastičnih dodataka za automobile svečano je predstavio novi toalet, uz koji se prodaje zavesa dovoljno velika da sakrije korisnika, kao i plastična kesa za odlaganje otpada. Toalet će dobro doći tokom velikih katastrofa kakvi su zemljotresi ili kada se zaglavite u saobraćajnoj gužvi. Vozači blokirani tektonskim pokretima ili zaglavljeni u automobilima treba samo da montiraju kartonsku toalet posudu, u nju stave materijal koji upija vodu i navuku zavesu. Proizvod je dovoljno mali da staje u ručni kofer, navodi japanska kompanija. Ipak, zainteresovani će morati da sačekaju do 15. novembra, kada će Kaneko Sangjo početi da prodaje novi proizvod na Internetu.

 
posted by dkrstic at 26. oktobar 2007 21:08:00 | Permalink 23 comments
JAČI POL
uto - 23.10.2007
Što je tvoje to je naše. Što je moje to je samo moje:




Nešto razmišljam... dobro je što imam žensku decu!
 
posted by dkrstic at 23. oktobar 2007 17:27:00 | Permalink 21 comments
MOLERSKA JE TUGA PREGOLEMA
čet - 18.10.2007

Malo sam se pritajio. Postavim tu i tamo po neku zezalicu tek da ne bude bez ništa... a iskreno, nedostaje mi pisanje.Sve više mi se ipak čini da ja to sebe u stvari, podsvesno kažnjavam. Zašto? Pa eto, ispao sam "glup u društvu"... i to baš onako prilično... Dobro, dobro... 'ajde... ispičaću vam svoju bruku.

Svima sam već odavno dojadio kukanjem o svakojakim kućnim projektima gde je krečenje vazda bilo u prvom planu. Trudio sam se da što bolje iskoristim vikende... omlalam jednu sobu... par nedelja pauze, pa opet ispočetka. I tako mic po mic, na red konačno dođoše kuhinja i trpezarija. Zasukao De Krstić rukave, pripremio vino i muziku... i za dva dana sve gotovo.Subota uveče, vraćam polako stvari na svoje mesto, čistim ono što sam isprljao... Ma radim punom parom i to iz sve snage ali mi ništa ne ide od ruke. Malo, malo pa osetim strašan bol ispod leve plećke. Tvrdoglavo, nastavljam započeti posao. Čim postane neizdržljivo a ja zapalim cigaru... računam, mož' da pomogne. Najzad, odvučem se nekako do kreveta a bolje da nisam... Beše to jedna od onih nezaboravnih noći... na žalost, ne po onim nestašnim radnjama (znam šta ste pomislili). Oka nisam sklopio... bol u grudima, leđima... temperatura oko 39, tresem se kao bingo kuglice i polako raspadam na sitne činioce.

Sutradan, od ranog jutra obilazim lekare... prvi kaže bronhitis, drugi tipuje na zapalenje pluća. Strogo mirovanje, antibiotici... i još brat bratu jedno 800 grama raznih drugih lekova. Da skratim priču, ostao sam u krevetu čitave nedelje... gledao TV, čitao špijunsku literaturu i na sav glas psovao sitnu dušu svoju. Iako ne potičem iz pirotskog kraja stvarno sam ispao težak ćemeraš.

Dok sam se ja patio sa farbom, četkama a potom i antibioticima... na poslu su nam ponudili mogućnost solidne zarade... neograničeni prekovremeni rad koji se plaća 150 procenata... Dolazimo polako do proste (i za šumadijskog ciciju tužne) matematike... Elem, da sam sedeo u kancelariji i radio posao za koji sam stručan a koji je kudikamo lakši od krečenja, mogao sam da platim molera i da mi bar još toliko pretekne... Ostao bih zdrav, čist i odmoran... a opet što kažu Piraćanci "posle zevanje nema kajanje".

PS: Pošto sam molersku karijeru neslavno završio, voleo bih da vam na samom kraju pokažem jednu od svojih kreacija :)
 
posted by dkrstic at 18. oktobar 2007 5:16:00 | Permalink 50 comments
HOBOTNICA NA SRPSKI NAČIN
pon - 15.10.2007
Sastojci:

- 1 malo prase (do 15 kg )
- 1 veća hobotnica (cca 2 kg )
- 1 kg krompira

Priprema:

Dok se prasence vrti na ražnju, hobotnica se kuva sa krompirima u velikoj količini posoljene vode.

Kad je hobotnica gotova, a prase ispečeno,
izvade se krompiri, voda prolije, a hobotnica baci mačkama i kerovima,
da nas ne zajebavaju dok mezimo prasetinu.


Za one koji zaista vole hobotnicu evo i pravog recepta:
 
posted by dkrstic at 15. oktobar 2007 4:19:00 | Permalink 22 comments
POŠTAR UVEK ZVONI DVA PUTA...
pet - 12.10.2007
Jutro je. Mlada penzionerka sva uzbudena i doterana čeka poštara da joj donese prvu penziju. Čuje se zvono, mlada penzionerka otvara, ugleda poštara, zgrabi ga i odvuče u spavaću sobu...

Posle nekog vremena poštar ode u kupatilo a žena u kuhinju. Dolazi i poštar u kuhinju i ugleda na stolu pravu ikebanu od doručka: šunka, kulen, kajmak zlatiborski... pa viski, šampanjac...

Doručkuju oni, poštar polazi a mlada penzionerka mu pruža 200 dinara. Poštar iznenađeno upita:

- Pa dobro draga gospodo, čemu sad' još i ovo?

- E pa, poče mlada penzionerka, ja sam danas veoma uzbuđena... Znate, doneli ste mi prvu penziju u životu. Juče baš to pričam mužu i kažem mu da je to veoma važan dan i pitam ga kakav je red i šta da dam poštaru u takvoj prilici.

A moj muž reče:
- Jebi ga, daj mu 200 dinara i eto... a doručak je bio moja ideja...

Kada već pominjemo poštu i poštare evo malo i crnog humora uz naravoučenije da POŠTAR UVEK ZVONI DVA PUTA - A KAD PUCA... ONDA I NE BROJI:


 
posted by dkrstic at 12. oktobar 2007 4:35:00 | Permalink 21 comments
PICMALA
sre - 10.10.2007

Kada se iz centra Kragujevca krene prema Šumaricama, tu odmah iza gradskog parka, nalazi se jedna poljana koja je odigrala veoma važnu, obrazovnu ulogu u mom zivotu. Iako lokacijski pripada MZ Vašarište, među žiteljima tog kraja poznata je kao "Picmala". Da bih Kragujevčanima preciznije opisao ovaj prostor reći ću da se sa istočne strane nalazi Gradski stadion, sa južne kasarna, na severu vide se Vinogradi i Aerodrom dok je na zapadu Muzej 21. oktobar. Verujem da ne postoji žitelj mog rodnog grada koji bar jednom ovuda nije prošao, malo ko medutim zna da se na tom prostoru već stotinak godina, okružena zelenilom, ponosno šepuri jedna kuća. Roditelji su me baš tu iz porodilišta doneli i u njoj sam proveo prve godine detinjstva kao i mnoge potonje letnje raspuste. Na "Životnom univerzitetu - Picmala" stekao sam "diplome" iz mnogih oblasti:

Lingvistika + ONO i DSZ: Naučio sam otkuda potiče popularni naziv ovog dela Kragujevca. Pošto se od davnina nalazi u neposrednoj blizini kasarne, lokalne dame na ovoj poljani pomagale su borbenu gotovost oružanih snaga. Prema svedočenju mog deda Ljube koji se tu rodio i proveo veći deo svog zivota, Kragujevcanke slobodnih uverenja koje su uz to gajile ljubav prema uniformi, izdašno su poklanjale svoje čari zagorelim soldatima. Vojnički snovi tako su se pretvarali u javu a POKLON koji im je darovan vremenom je postao toponim.

Poznavanje prirode: U hladovini ispod oraha čitao sam stripove "Mirko i Slavko", "Blek stena" i "Komandant Mark", sa trešnje nisam silazio (k'o dete s iste) dok je veranje po kajsiji predstavljalo omiljenu sportsku disciplinu. U bašti, baba Kaja je strpljivo gajila paradajz koji ne beše baš nesto lep na oko ali taj divni, kiselkasti ukus još uvek pamtim. Cveće u našem dvorištu, iz opravdanih razloga, nikada nije uspevalo... Naime, sve što bi promaklo fudbalskoj lopti, dokusurila bi košarkaška. Dok sam bio beba, od raznorazne živine, uspešno me je čuvao vučjak Džeki... imao je 13 godina kada ga je ubio stražar iz susedne kasarne.

Poznavanje društva: Prvih godina dvadesetog veka, moj pradeda Marinko doselio se u Kragujevac i na ovom imanju sagradio kuću. Pre toga živeli su na Kosovu... Marinko je ubio Albanca i bežeći od krvne osvete, zaustavio se baš u Šumadiji. Ni slutio međutim nije da će sudbina njegove porodice predstavljati uvod u mnoge izbegličke tragedije. Komunisti su osetili odakle opasnost preti. Shvativši da je baš Marinko taj koji je otpočeo krizu na Kosovu, oduzeli su mu svu zemlju... ostavivši samo kuću i okućnicu.

Istorija: Svake godine 21. oktobra, u Kragujevcu se održava Veliki školski čas. U vreme kada je postojala SFRJ činilo se da su sve eksurzije za odredište imale baš moj grad. Autobusi iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije načičkali bi se po Picmali... Idila bratstva i jedinstva polako je umirala pred mojim očima a da toga uopšte nisam bio svestan. Umesto uzvišenih ideja u sećanju mi se urezala slika omladinki koje su piškile iza autobusa... Pored takvih nosilaca revolucije (koja teče) nije ni čudo što nam se zemlja raspala.

Seksualno vaspitanje: Tokom letnjih meseci, prostor između stadiona i muzeja u večernjim satima, bio je ispunjen parkiranim vozilima. Izgledalo je kao da Radnički igra sa Zvezdom ili Partizanom... Pažljivijim osmatranjem terena međutim, moglo se zapaziti kako se vozila malo čudno kreću... Umesto uobičajenog "napred-nazad"... automobili su nekako više poskakivali "gore-dole"... kao kada se isprobavaju amortizeri. Kada su spoznali naučnu istinu o tome kako je Picmala dobila ime, i ostali Kragujevčani poželeše da se upoznaju sa čarima iste. Ponekad bi ove male ljubavne romanse bile prekidane elementima borilačkih veština... kada bi na primer, prevareni muž uhvatio preljubnike na delu... ništa bolje nisu prolazili ni voajeri... Posle mnogo godina, o seksu sam eto naučio ponešto... ali mi još uvek nije jasno kako neko može da uživa kada TO radi u fići?

Okultizam: Jednom je u našu kuću svratila ciganka sa torbom na leđima i bebom u naručju. Zvali su ih torbarima... Kada su baba i deda bili mali, govorili su im da ako ne slušaju, doći će torbari da ih odnesu. Mene srećom nisu plašili pa se nisam bunio kada je ciganka zatražila da pružim ruku. Gledala mi je u dlan: "... ovaj čovek će dugo da živi, će ima puno pare i... kurvar će da bude!" Deda im je uvek davao po neki dinar ali ovo "proročanstvo" ga je nekako posebno oduševilo... izvadio je novčanik i velikodušno častio mladu torbarku!

Drustvene igre + Novinarstvo: Svakog četvrtka u posetu su nam dolazili dedini ortaci Čilaš i Nikolaj. Prvo bi svi zajedno uz kaficu popili po jednu rakijicu a onda igrali preferans. Između betla i sansa... prelistavali bi u to vreme izuzetno popularan časopis - "Čik". Malo je poznato da su rečeni magazin uređivali Matija Bećković i Brana Crnčević... kartaše su međutim mnogo više zanimale fotografije obnaženih lepotica.

Medicina: Tokom čitavog dana, baba Kaja je slušala radio. Kada bi se na programu našle emisije iz medicine ostavljala je posao i pazljivo hvatala beleške. Sve što bi kojim slučajem propustila na radiju, pronalazila bi u časopisima "Zdravlje" i "Eliksir" koji su joj uvek bili pri ruci. Među prvima, kupila je aparat za merenje krvnog pritiska. Svakoga dana, komšinice bi svraćale da izmere pritisak i potraže medicinski savet od "dr" Katarine.

Ponekad, u mislima otplovim daleko... Ugledam tada sebe kako baš ispod one iste kajsije čitam stripove i kako iz prikrajka posmatram gibanje zastavinih automobila... Baka priprema "damen kapric" a deda krišom čita erotske ispovesti u Čiku... Razmišljam, neko ni na Oxfordu nije stekao toliko znanja kao ja u Picmali.
 
posted by dkrstic at 10. oktobar 2007 4:10:00 | Permalink 47 comments
VOLI, NE VOLI
pet - 05.10.2007
Lana , Jesen u meni, Shargarepica...  zadadoše mi domaci zadatak... a ja eto... malo promašio temu.

VOLIM nostalgiju


NE VOLIM primitivizam


VOLEO BIH da stvaram remek-dela... a ne umem


OBOŽAVAM žensku lepotu


PREZIREM ratove


PLAŠIM SE neželjenih rastanaka
 
posted by dkrstic at 5. oktobar 2007 6:32:00 | Permalink 34 comments
SLIKE PROŠLOSTI
sre - 03.10.2007
Pre izvesnog vremena kada sam bio malo mlađi i puno perspektivniji:) pohađao sam školu dramaturgije koju je tog leta... devedeset i neke, u Kragujevcu držao Đorđe Milosavljević. Đorđe je sjajn tip sa kojim sam se rado i intenzivno družio na filmskim festivalima širom Srbije. Poštujem njegov rad pa sam u to ludo vreme, poželeo da i sam naučim nešto više o veštini pisanja scenarija.

Koliko me sećanje služi, za domaći zadatak trebalo je osmisliti jednu scenu od koje bi se kasnije razvila priča. Zaoštrio sam plajvaz i krenuo u "dramaturšku avanturu". U to doba na žalost, nisam imao računar tako da originalna verzija nije sačuvana... ali po sećanju, izgledalo je od prilike ovako:

*****

Mesto: Bašta ispred kafane "Erdoglija"
Lica: Čovek koji broji pločice, Vlanik kafane, Prolaznik, Žena koja se vraća s pijace i Policajac.


Vlasnik kafane: Evo je opet ona budala od juče...

Čovek koji broji pločice: ... 758, 759, 760...

Prolaznik: Šta to radite prijatelju?

Žena koja se vraća s pijace: Ostavite ga na miru, zar ne vidite da je bolestan.

Čovek koji broji plocice: ... 988, 989, 990...

Prolaznik: Pođite samnom... evo tu su mi kola... mogu da vas povezem kući.

Žena koja se vraća s pijace: Evo uzmite jabuku... sveže su, samo što sam ih kupila.

Čovek koji broji pločice: ... 1456, 1457, 1458...

Vlasnik kafane: Ma šta mu tu tirate... 'ej glavonja...

Prolaznik: Polako gospodine, ja ću...

Vlasnik kafane: Ma ne seri bre ćelavko... ovo je moja kafana... kretenu beži odavde kad' ti kažem...

Žena koja se vraća s pijace: Ne morate biti prosti... ljudi smo valjda...

Čovek koji broji pločice: ... 988, 989, 990...

Vlasnik kafane: Ja se tebi guzuljo nisam ni obratio... znam ja vas nedojebane... uvek se nešto bunite... idi kući neka te muž malo prodrnda ako može... a ne meni da ovde soliš pamet.

Prolaznik: Sada ste stvarno preterali...

Vlasnik kafane: A ti pederu... misliš da ja ne znam 'što si ti toliko brižan prema ovoj budali... namamiš ga u kola a posle pravac Šumarice na guženje... Sve vas dupedavce treba uza zid po kratkom postupku.

Čovek koji broji pločice: ... 1887, 1888, 1890...

Žena koja se vraća s pijace: Neka neko pozove policiju... ovaj čovek je užasan...

Prolaznik: Ne možemo sami gospođo... vidite da niko ne želi da pomogne... pođite samnom do kola... da vas povezem... baš ste se natovarili...

Žena koja se vraća s pijace: Hvala vam... bar neko normalan da se nađe...

Čovek koji broji pločice: ... 2055, 2056, 2057...

Vlasnik kafane: More jebem li ti mamicu... ti ćeš mene da zajebavaš (udara čoveka koji broji pločice... jednom, dugi put, obara ga na zemlju šutira)

Čovek koji broji pločice (krvavog lica, govori kroz plač): A juče sam uspeo da prebrojim 2444 pre nego što je došla policija.

Policajac (obraća se prijateljski vlasniku kafane): Smiri se Gojko... nije ni njemu lako... izgubio je sina u ratu.

Vlasnik kafane: Ma boli me k... nisam ga ja ter'o da ide u rat da mi ovde rasteruje goste... nego 'ajmo mi nešto da popijemo.

*****

Sada se vi verovatno pitate zašto se ja, ničim izazvan, ovde prisećam svojih ranih dramaturških radova? Pe eto, nedavno je na TV ABC počela nova serija "Private Practice". U prvoj epizodi, u jednom trenutku pojavljuje se žena koja broji pločice u supermarketu... Razlog? Izgubila je sina!
Iskreno, ova serija je obična limunada i zaista ne zaslužuje dodatnu pažnju ali je u meni izazvala prilično nelagodan osećaj baš kao u...
 
posted by dkrstic at 3. oktobar 2007 1:21:00 | Permalink 28 comments
VREME LETI I ZIMI I LETI
pon - 01.10.2007
Kao mali bio sam veoma strpljivo i poslušno dete:

A onda sam otkrio internet... i blog:

Doktori su mi savetovali da se smirim. Marlboro iz Ukrajine puno pomaže:
Photo Sharing and Video Hosting at Photobucket
 
posted by dkrstic at 1. oktobar 2007 7:14:00 | Permalink 38 comments